Sve o čemu pišem dolazi iz mojih životnih zapažanja. Naravno da su na moja životna zapažanja uticali brojni ljudi, ali sve sam to morao iskustveno proći da bi mi postalo blisko. Ovde bih iskoristio reči iz romana Sidharta, Hermana Hesea, koji kaže: ,,Mudrost se ne može saopštiti.“
Važno je razlikovati BOL i PATNJU. Bol je prirodan osećaj koji se javlja kada nešto ili nekoga izgubimo, ili kada posmatramo nešto što je neprijatno. Naučno dokazano je da se veze između naših nervnih ćelija gase kada promenimo naviku, najintenzivnije kada nam neko blizak ode. To znači da je emotivni bol bukvalno fizički bol. Nesaglediv je broj potencijalno bolnih iskustava u našem životu. Prvi je svakako trauma rođenja, a neki kasniji su polazak u školu, pubertet, odvajanje od roditelja, itd.
Viša inteligencija je osmislila plakanje kao način da naše telo otpusti bol i na taj način ne zadržava taj bol u srcu. Ukoliko odlučite da zadržavate BOL ili ne činite prave aktivnosti za otpuštanje bola (energetsko čišćenje, rituale povezivanja sa srcem, itd.), vi sami sebi stvarate patnju.
Od velike količine patnje, čoveku se prvo zatvara SRCE, tj. srčana čakra (4. energetski centar), jer više nema snage da oseća toliko bola. Ukoliko nismo upoznati sa zdravim načinom otpuštanja bola mi spontano možemo pronaći neke navike koje nam skreću pažnju sa tog bola, kao što su slatkiši,cigarete,droga, ogovaranje, alkohol, video igrice, TV, socijalne mreže, itd. Tada se na kratko osećamo dobro, jer i dalje boli ali mnogo manje jer se njime ne bavimo. U tom slučaju, čim nam ponestane prethodno nabrojanih zavoja, mi upadamo u vrlo vrlo osetljivo stanje, jer sada se bol nakupio i zapravo je veći nego ikada, pa se pitamo zašto nam se plače a nema, na izgled, vidljivog razloga.
Zato postoje individualni razgovori, radionice i razni načini rada na sebi gde se čovek zapravo podseća kako da povrati dostojanstvo, da svoj bol spozna i prestane da osuđuje sebe, kako bi dozvolio sebi da bude ono što mu priroda nalaže, a to je da prosto bude čovek.
Volim vas i želim vam hrabro srce,
Aleksandar
